U periodu od 21.-23. decembra 2007. godine, u Soko Banji, u hotelu „ Zdravljak“, održan je XIX po redu seminar Mreže CHRIS, namenjen članovima regionalnog pula advokata i pravnika Mreže CHRIS.

U Beogradu je u poslednje vreme registrovano više napada na gej muškarce i mesta okupljanja gejeva i lezbejki. Način na koji su napadi sprovedeni ukazuju na mogućnost da se radi o organizovanom progonu. Koalicija protiv diskriminacije zahteva od nadležnih organa da sprovedu sve potrebne radnje kako bi se zaštitila LGBT populacija u Srbiji.

XVIII seminar namenjen pravnicima i advokatima Mreže CHRIS, održan je 27. oktobra 2007. u Media Centru Niš, na temu “Problem trgovine ljudima – bazični trening za predstavnike Mreže CHRIS”. Inače, ovaj seminar je deo obuke pravnog tima Mreže u okviru projekta Mreža pravne pomoći CHRIS.

XVIII seminar namenjen pravnicima i advokatima Mreže CHRIS, održan je 27. oktobra 2007. u Media Centru Niš, na temu “Problem trgovine ljudima – bazični trening za predstavnike Mreže CHRIS”. Inače, ovaj seminar je deo obuke pravnog tima Mreže u okviru projekta Mreža pravne pomoći CHRIS.

- Skup je otvorio novoimenovani ministar pravde Dušan Petrović, koji je poželeo dobrodošlicu svim učesnicima skupa, kako domaćim tako i onim inostranim, a potom dao i svoju uvodnu reč.

Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS najoštrije osuđuje postupak Predsednika opštine Novi Pazar, Sulejmana Ugljanina, koji je u petak, 11. maja, zabranio Aidi Ćorović, direktorki programa NVO URBAN–IN-a, da uđe u zgradu Opštine i govori na seminaru „Regionalna i prekogranična saradnja“ organizovanom u zgradi Opštine.

Seminar je bio namenjen studentima sa hendikepom koji su u svom životu, tokom školovanja i obavljanja svakodnevnih aktivnosti nailazili na nerazumevanje, nepoštovanje i grubo kršenje svojih elementarnih ljudskih prava koja moraju biti dostupna svima.

Seminaru su prisustvovali predstavnici 20-ak zemalja, njih oko 70, a iz Mreže CHRIS pravnica kancelarije CHRIS iz Niša.

Osnovna tema i cilj okupljanja bio je: Korupcija kao pošast savremenog društva i kako je iskoreniti ?

Stanje dece u Srbiji 2006 je izveštaj o siromaštvu dece i njihovoj socijalnoj isključenosti, i o međugeneracijskoj transmisiji siromaštva. Ovo je prvi Izveštaj koji su pripremili Republički zavod za statistiku Srbije i UNICEF. U skladu sa međunarodnim obavezama Republike Srbije i u okviru deklaracije Svet po meri deteta, ovaj Izveštaj bi mogao da postane godišnji izveštaj Vlade Republike Srbije.

Cilj održavanja skupa bio je promovisanje rezultata projekta „ Lokalne politike u multietničkim zajednicama“, kao i prezentacija „ Preporuka za izgradnju institucije i rad ombudsmana u multietničkim lokalnim zajednicama“, a do kojih se došlo realizacijom pomenutog projekta.

Cilj održavanja skupa bio je promovisanje rezultata projekta „ Lokalne politike u multietničkim zajednicama“, kao i prezentacija „ Preporuka za izgradnju institucije i rad ombudsmana u multietničkim lokalnim zajednicama“, a do kojih se došlo realizacijom pomenutog projekta.

- Čl. V Pravo na pravično suđenje

4. Povreda prava na postupanje suda u razumnom roku

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

- Čl. 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima tj. prava na pravično suđenje u razumnom roku

-Čl. II Zabrana mučenja ( torture ) i pravo na telesni integritet

1. Policijska tortura

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

-Čl. 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima ;

-Čl. 66. KZ RS ( krivično delo Zlostava u službi ).

-Čl. V Pravo na pravično suđenje

4. Povreda prava na postupanje suda u razumnom roku

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

-Čl. 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima

-Čl. II Zabrana mučenja ( tortura ) i pravo na telesni integritet

3. Seksualno uznemiravanje i maltretiranje

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

-Čl. 181. st. 2. KZ RS ( krivično delo Obljuba zloupotrebom službenog položaja ).

-Čl. XI Zabrana diskriminacije

1. Diskriminacija na osnovu rase

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

-Čl. 14. Evropske konvencije o zabrani diskriminacije ;

-Čl. 2. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima ;

-Čl. 44. st. 2. u vezi čl. 1. Ustava RS ( zabrana organizovanog delovanja koje ima za cilj nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka, narušavanje teritorijalne celokupnosti RS, kršenje Ustavom zajemčenih sloboda i prava čoveka i građanina, izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti i mržnje ) ;

-Čl. 134. st. 1. OKZ SCG ( krivično delo Raspaljivanje nacionalne, rasne ili verske netrpeljivosti ) ;

-Čl. 154. st. 3. OKZ SCG ( krivično delo Širenje ideja o superiornosti jedne rase nad drugom ili propagiranju rasne mržnje ili podsticanju rasne diskriminacije ).

ljudskim pravima.

-Čl. VIII Pravo na slobodu izražavanja

3. Kleveta

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

-Čl. 92. st. 2. u vezi st. 1. KZ RS, a u vezi čl. 101. st. 2. KZ RS ( produženo krivično delo klevete ).

-Čl. VI Pravo na pšoštovanje privatnog i porodičnog života

1. Nasilje u porodici

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

-Čl. 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima ;

-Čl. 5. Univerzalne konvencije o ljudskim pravima ;

-Čl. 118.a KZ RS ( krivično delo Nasilje u porodici ).

Čl. II Zabrana mučenja ( torture ) i pravo na telesni integritet

1. Policijska tortura

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

-Čl. 5. Deklaracije Generalne skupštine UN o ljudskim pravima ( zabrana mučenja, svirepog i nečovečnog postupanja prema ljudima kojima se vređa njihovo ljudsko dostopjanstvo ) ;

-Čl. 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ;

-Čl. 66. KZ RS ( krivično delo Zlostava u službi ).

-Čl. VI Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života

2. Nasilje u porodici

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

-Čl. 118.a st. 3. u vezi st.1. KZ RS ( krivično delo Nasilje u porodici ) ;

-Čl. 67. st. 2. u vezi st. 1. KZ RS ( krivično delo Ugrožavanje sigurnosti ) ;

-Čl. 53. st. 2. u vezi st. 1. KZ RS ( krivično delo Teška telesna povreda ).

-Čl. II Zabrana mučenja ( torture ) i pravo na telesni integritet

1. Policijska tortura

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

-Čl. 5. Deklaracije Generalne skupštine UN o ljudskim pravima ( zabrana mučenja, svirepog i nečovečnog postupanja prema ljudima kojima se vređa njihovo ljudsko dostojanstvo) ;

-Čl. 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ;

-Čl. 12. st. 2. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama Državne zajednice Srbije i Crne Gore ;

-Čl. 66. KZ RS ( krivično delo Zlostava u službi ).

-Čl. XI Zabrana diskriminacije

1. Diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

-Čl. 220. st. 2 u vezi st. 1. KZ RS

("Sl. glasnik RS", br. 1/2007)

1. POLAZNE OSNOVE

Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Strategija), predstavlja srednjoročni plan aktivnosti svih društvenih aktera u Republici Srbiji osnažujući temelj građanskog društva kome Republika Srbija teži, a meru uspešnosti realizacije tog strateškog cilja biće moguće meriti i stepenom ispunjenja ciljeva koje ova strategija postavlja. Ciljevi Strategije ustanovljeni su za period od 2007-2015. godine, sa akcionim planovima koji se donose za period od dve godine.

Kao osnov za izradu Strategije, upotrebljena su rešenja proklamovana usvojenim domaćim i međunarodnim dokumentima, koja pitanja tretmana osoba sa invaliditetom ne postavljaju kao segment socijalne politike, već kao pitanje poštovanja ljudskih prava. Neosporno je da takvo savremeno i uspešno društvo kome Republika Srbija teži kao strateškom cilju, podrazumeva ne samo materijalno blagostanje, već zajednicu zadovoljnih pojedinaca koji uživaju puno učešće u svim segmentima društva.

Sporni pravni odnos među strankama, kroz sudski postupak reguliše se presudom donetom od strane nadležnih organa - sudova. Da bi u sistemu postojala pravna sigurnost neophodno je da se sporni odnosi presudom regulišu na nesumnjiv i konačan način. Stoga presuda mora da okonča spor i nedoumicu o postojanju prava koja je postojala među strankama do njenog donošenja, ali istovremeno da odredi čvrste okvire pravnih odnosa isključujući mogućnost preispitivanja, menjanja i preinačavanja sadržaja pružene pravne zaštite. Na taj način obezbeđuje se neophodna pravna sigurnost. Stranka koja je u sporu uspela mora da zna da je čvrsta u svom pravu i da će joj u slučaju potrebe pomoći država da to pravo ostvari, dok druga strana koja je presudom obavezana, mora da zna da će obavezu koja je odlukom predviđena morati da ispuni dobrovoljno ili pod pretnjom prinudnog izvršenja. Presuda na autoritativan način reguliše ponašanje stranaka u presuđenoj stvari i ona mora da bude istovremeno i izvor pravne sigurnosti, a to može samo ako je regulisanje pravnog odnosa presudom konačno i neizmenjivo. Zakon deluje prema svakome, a presuda je zakon koji je primenjen na konkretni sporni odnos među konkretnim strankama i za te stranke predstavlja individualni zakon za rešenje spornog odnosa.

Narodna skupština Republike Srbije na zasedanju 28.11.2005. godine donela je tri važna zakona iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja i to: - Zakon o zdravstvenoj zaštiti, - Zakon o zdravstvenom osiguranju i - Zakon o komorama zdravstvenih radnika, koji su objavljeni u "Sl. glasniku RS", br. 107/2005 od 2.12.2005. godine, a stupili na snagu 10.12.2005. godine. Donošenje ovih propisa od posebnog je značaja, budući da se na osnovu njih uređuju najvažniji segmenti ljudskog postojanja - život i zdravlje.

Krivični zakonik član 107 st. 4 i 5

Raspisivanje poternice

Sentenca:

• Zastarelost izvršenja kazne zatvora prekida se svakom procesnom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi upućivanja osuđenog na izdržavanje kazne zatvora. Raspisivanje poternice od strane organa unutrašnjih poslova je procesna radnja trajnog karaktera usmerena radi otkrivanja osuđenog, pa se ne može smatrati da je od dana raspisane poternice nastupila relativna zastarelost.

Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica član 73 stav 2

Odlučivanje o zavodskoj meri u sednici veća

Sentenca:

• Time što je veće za maloletnike u sednici, umesto po održanom glavnom pretresu, izreklo maloletniku vaspitnu meru upućivanja u vaspitno-popravni dom, učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka.

Krivični zakonik član 46

Okolnosti koje se uzimaju u obzir prilikom odlučivanja

Sentenca:

• Prilikom odlučivanja o molbi za uslovni otpust sud mora da uzme u obzir vladanje osuđenog za vreme izdržavanja kazne, a takođe i sve druge okolnosti na osnovu kojih se može zaključiti da je ostvarena svrha kažnjavanja, a to su težina izvršenog krivičnog dela, proizašle posledice, stepen krivične odgovornosti i ranija osuđivanost.

Zakon o izvršenju krivičnih sankcija član 40

Odlučivanje jednim rešenjem

Sentenca:

• Ukoliko se o naknadnom raspoređivanju više osuđenih lica odlučuje jednim rešenjem, onda za svakoga od njih mora da bude utvrđeno činjenično stanje radi pravilne primene materijalnog propisa.

Zakon o izvršenju krivičnih sankcija član 116 st. 1 i 2, član 281 stav 1 i član 282

Primena odgovarajućeg zakona

Sentenca:

• Upravni postupak po molbi osuđenog za premeštaj iz jednog zatvora u drugi je dvostepen.

Zakonik o krivičnom postupku član 368 stav 1 tačka 8)

Identitet optužbe i presude

Sentenca:

• Optužba za krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga nije prekoračena time što je u izreci presude delimično izmenjen opis dela dat u optužnici, a zatim optuženi oglašen krivim za krivično delo omogućavanja uživanja opojnih droga.

Slučaj br. 5

Pokrenut 2006

Podneta je krivična tužba protiv ginekologa iz Zaječara, zbog krivičnog dela nesavesnog pružanja lekarske pomoći iz čl. 251. KZ RS.

Grupa nevladinih organizacija uputila je državnim institucijama apel za regulisanje položaja civilnog sektora u Srbiji. Ukazujući da je položaj civilnog sektora u Srbiji marginalizovan, predstavnici Pravnog forma, Građanske inicijative, Evropskog pokreta i Fondacije Fridrih Ebert, ukazali su na neophodnost institucionalizovanja odnosa države i civilnog sektora.

Kako su se saglasili, neophodno je da se]]> http://www.chris-network.org/sh/sajt/10/463/ Međunarodni Dan ljudskih prava, obeležen je i u Tehničkoj školi „12. februar“ u Nišu. Na početku programa, učenici su predstavili svoje literarne i likovne radove koji izražavaju njihov subjektivni doživljaj ljudskih prava, šta ona za njih znače i kakvo je njihovo stanje u savremenom društvu. Nakon predstavljanja, proglašeni su i nagrađeni najbolji radovi u obe kategorije.

Iuris praecepta sunt heac: honeste vivere, alterum non laedere, suum cuique tribuere.

Pravo nalaže: živeti časno, ne štetiti drugome, svakome dati što ono mu pripada

Ulpianus, D.1.1.10

UVODNE NAPOMENE

Svi smo delo prirode. Svi smo i deo prirode. Ako smo jednaki u dolasku i jednaki u odlasku kome onda ići po pravdu? Po Aristotelu “Ići sudiji, znači ići pravdi”.

U ovoj antičkoj misli i ovih pet nikada prevaziđenih reči, smeštena je čitava civilizacija prava i sudstva. Ove reči određuju svrhu prava i položaj sudije u ostvarenju te svrhe. Istima je takođe razdvojeno i pravedno pravo od nepravednog i povučena jasna granica koja deli cvetno polje prava od pustinje neprava.

Ali to nije dovoljno.

Predstavnici Mreže CHRIS prisustvovali su Međunarodnoj konferenciji, koja je održana 5-6.decembra u Sava Centru u Beogradu.

Model zakona o zabrani diskriminacije koji je sačinila radna grupa vladine Službe za ljudska i manjinska prava dobio je odlične ocene i podršku učesnika javne rasprave, koja je održana 05. – 05.12.2006.g. u Centru "Sava".

Lokalni mediji u Južnoj, Zapadnoj i Centralnoj Srbiji najbolje štite interese građana, pokazalo je istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) koje je predstavljeno u Nišu. Prema tom istraživanju, lokalni mediji nalaze se ispred policije i gradonačelnika ili predsednika opštine, kao institucija kojoj građani najviše veruju, rečeno je na prezentaciji rezultata o položaju i mogućnostima za unapređenje opštinske i gradske uprave u 28 opština i gradova u Srbiji.

Povodom Međunarodnog dana invalida, juče je, uz prisustvo brojnih predstavnika vojvođanskih udruženja invalida i hendikepiranih osoba, predsednik Izvršnog veća Vojvodine mr Bojan Pajtić u zgradi Banovine pustio u rad specijalne liftove namenjene invalidima.

• Za postojanje krivičnog dela nasilja u porodici nije neophodna trajnost ili višekratnost radnje izvršenja, delo može biti izvršeno i jednim aktom nasilja prema žrtvi dela.

U petak, 1. decembra održan je trening povodom primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u organizaciji Bogradskog centra za ljudska prava, kome je prisustvovala i pravnica Odbora za ljudska prava Niš.

Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF), u saradnji sa Odborom za ljudska prava Vranje iz Vranja, organizovao je 29. novembra 2006. u Vranju prezentaciju programa Aktivnih zajednica koji podržava Institut za održive zajednice (ISC).

U okviru kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, u centru Novog Sada održava se performans Vidite li nasilje nad ženama?".

Zoran Tanasković, advokat iz Beograda

Donošenje novog Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS”, broj 125/2004) uglavnom je inspirisano potrebom da se ovaj postupak učini efikasnijim sa gledišta zaštite subjektivnih prava fizičkih i pravnih lica. Ovakva potreba posebno je naglašena nakon potpisivanja i ratifikacije Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (“Službeni list SCG” - Međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005), u kojoj je u članu 6. propisano da svako ima pravo na sudsku presudu o njegovim građanskim pravima i obavezama u razumnom roku. Ovaj princip unet je u novi Zakon o parničnom postupku u članu 2. stav 1. i članu 10. stav 1.

UVOD

Pre šest godina naša najšira pravnička javnost prvi put je bila u prilici da se kroz stručne radove1,2 upozna sa osnovama koje su se ticale biološkog veštačenja metodom DNK otisaka kod nas. Pre dve godine ta ista javnost već je bila upoznata u znatnoj meri, bar u pogledu osnovnih saznanja o pomenutoj vrsti veštačenja u toku krivičnog i parničnog postupka, sa problemima u primeni istog u praksi kroz nove radove3,4 i posebnom značaju ove vrste veštačenja za našu zemlju - tada Državna zajednica Srbija i Crna Gora nakon prijema u Savet Evrope5 odnosno nakon ratifikacije Evropske Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda6.

Zakonsko regulisanje parking prostora namenjenog za osobe sa invaliditetom i podizanje svesti masovne populacije o važnosti prava invalidnih lica

Lara Đorđević, viši sudijski pomoćnik Trgovinskog suda u Beogradu

Vladimir Vrhovšek, viši sudijski pomoćnik Trgovinskog suda u Beogradu

Kultura življenja je, u svakodnevnom životu, od velike važnosti. Svakodnevni život je sve užurbaniji, ljudi imaju potrebu da što brže i sve brže obavljaju poslove, a upravo ta užurbanost doprinosi tome da se zaboravljaju osnovna pravila lepog ponašanja i života u zajednici.

Dana 23.novembra 2006.godine, na Pravnom fakultetu u Nišu, organizovan je okrugli sto na temu “Restorativna pravda i prava žrtava“ od strane Viktimološkog društva Srbije.

Pored predstavnika Kancelarije Mreže CHRIS u Nišu- Odbora za ljudska prava Niš, pozivu na učešće odazvali su se i predstavnici Opštinskog i Okružnog suda iz Niša i Beograda; Opštinskog i Okružnog javnog tužilaštva iz Niša; gradske opštine Medijana Niš; gradske opštine Palilula Niš i Centra za socijalni rad “Sveti Sava“ u Nišu.

Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom ("Sl. glasnik RS", br. 33/2006 ), saglasno zabrani diskriminacije po osnovu fizičkog i intelektualnog invaliditeta proklamovanoj Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama ("Sl. list SCG", br. 6/2003), izričito se zabranjuje diskriminacija po osnovu invalidnosti, utvrđuju mehanizmi pravne zaštite osoba sa invaliditetom, sankcije za one koji ih diskriminišu i mere za podsticanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji je 28,18 odsto, a od ukupnog broja nezaposlenih (914.564), 54,2 odsto su žene koje, takođe, čine 62 odsto od ukupnog broja izdržavanih osoba. Nacionalna služba za zapošljavanje na jučerašnjem sastanku, posvećenom 25. novembru, Danu borbe protiv nasilja nad ženama, predstavila je rezultate rada i nastojanja da se rodna ravnopravnost na tržištu rada shvati ozbiljnije.

19. novembra, projekcijom filma „Novi svet“ zatvoren je 2. filmski festival SLOBODNA ZONA u organizaciji Kulturnog centra REX.

U okviru festivala je prikazano 14 dugometražnih (igranih i dokumentarnih) filmova o drustveno- političkim aktuelnostima današnjice, širom sveta.

Pod sloganom „Ovi filmovi neće promenitit svet. Svet menjaju gledaoci ovih filmova“, SLOBODNA ZONA predstavlja borbu za kulturni identitet, protiv siromaštva, za dostojanstvo života i osnovnu ljudskost, sada u punom jeku i u svetu i kod nas, borbu koja se najbolje može izraziti kroz jasan umetnički angažman.

PRETPOSTAVKE DOPUŠTENOSTI ZAHTJEVA PODNIJETIH EUROPSKOM SUDU ZA LJUDSKA PRAVA U STRASBOURGU

Do sada je Europski sud za ljudska prava u Strasbourgu, u odnosu na Republiku Hrvatsku, više od tisuću zahtjeva proglasio nedopuštenima. U ovom radu se, stoga, ukratko osvrćemo na razloge nedopuštenosti zahtjeva prema Europskoj Konvenciji za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda. Cilj ovog rada je pobliže upoznati pravničku, ali i širu, javnost sa stajalištima Europskog suda u pogledu uvjeta dopuštenosti zahtjeva podnijetih tom Sudu. Iz prakse tog Suda izabrali smo većinom odluke koje se odnose na Republiku Hrvatsku, za koje smatramo da će čitatelju biti bliže, a s druge strane i relevantne pri podnošenju eventualnih budućih zahtjeva tom Sudu.

Pravnica Vojvođanskog centra za ljudska prava Danica Živković, prisustvovala je dvodnevnoj međunarodnoj konferenciji pod nazivom “Ombudsman protiv dvostruke diskriminacije žena”, koja je održana 15. i 16. novembra 2006. godine u hotelu “Park” u Novom Sadu. Konferenciju je organizovala Kancelarija Pokrajinskog ombudsmana Autonomne pokrajine Vojvodine u saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji.

Podneta tužba protiv Srbije za naknadu štete za 19 žena i maloletnika iz Vukovara, koje je JNA zatvorila u logore u Vojvodini.

- Obrađivati ovakvu temu jeste profesionalni izazov, ali sa sobom nosi i mnogo rizika, kao i neprijatnosti s kojima je ekipa Radio televizije Majdanpek bila suočena dok je pripremala ovu reportažu. Bilo je potrebno čitavu priču sagledati iz više uglova kako bi se dobila realna slika i pri tom voditi računa da se ni sa čim ne povredi pravo ovog dečaka čija životna priča teško da koga može ostaviti ravnodušnim - kaže Danas Danijela Ivanković.

II.1 Policijska tortura

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

povreda čl.3.Evropske konvencije o ljudskim pravima

XIII. Zaštita imovine

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

Povreda člana 1. Protokola I uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i slobodama

čl.23. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama SCG (Sl.list SCG br.6/2003)

V.Pravo na pravično suđenje (pravo na dostupan pravni lek)

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

povreda čl.6.Evropske konvencije o ljudskim pravima

povrede čl 17 i .18 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima

Konvencija UN o pravima deteta

II-3 seksualno uznemiravanje i maltretiranje

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

Čl. 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima

1. V Pravo na pravično i fer suđenje i pristup pravosuđu

2. Povreda prava na pristup državnm organima pod jednakim uslovima, a u vezi XI zabrana diskriminacije na osnovu vere.

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

Čl. 9. i 14. Evropske konvencije o lj. p. , čl. 1. Protokola br. 12. uz Konvenciju za zaštitu lj. p. i osnovnih sloboda i Zakon o planiranju i izgradnji RS.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju - OEBS, Misija u Srbiji, 9. novembra je u Leskovcu organizovala okrugli sto “Rad policije sa manjinskim i socijalno ranjivim grupama”.

II-1 policijska tortura

Relevantni zakonski propisi i međunarodne konvencije

čl. 3 Evropske Konvencije o ljudskim pravima

II-1 policijska tortura

Relevantni zakonski propisi i međunarodne konvencije

čl. 3 Evropske Konvencije o ljudskim pravima

Krivični zakonik RS

Čl.344. Krivičnog zakonika

II (1) Policijska tortura

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

Čl.3. Evropske konvencije o ljudskim pravima

Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je 08.11.2006.g. u Briselu, predstavljajući Godišnji izveštaj o napretku Srbije u Procesu stabilizacije i pridruživanja EU za 2006.g., da je u ovom periodu došlo do ohrabrujućeg razvoja u Srbiji, posebno ukazujući na poboljšanje makroekonomske situacije i kvaliteta srpskog administrativnog kapaciteta, prenosi Tanjug iz Brisela.

VI (2) Nailje u porodici

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

Čl.8.Evropske konvencije o ljudskim pravima

II (3) Zabrana seksualnog uznemiravanja i maltretiranja

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

Čl.19.,20.,34. i 39. Konvencije UN o pravima deteta

II (1) Policijska tortura

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

Čl.3.Evropske konvencije o ljudskim pravima

VIII (2) Pravo na slobodno saopštavanje informacija

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

Čl.10 Evropske konvencije o ljudskim pravima

II (1) Policijska tortura

Relevantni zakonski propisi i međunarodni dokumenti:

Čl.3. Evropske konvencije o ljudskim pravima

Nakon uspešne beogradske premijere, festival dokumentarnih filmova "Slobodna zona" doputovao je i u Niš. Festival su organizovali kancelarija Mreže CHRIS u Nišu-Odbor za ljudska prava Niš i REX-Kulturni centar B92.

Predstavnici Odbora za ljudska prava iz Vranja (Mreža CHRIS - CHRIS kancelarija Vranje) u Vlasotincu uručili štednu knjižicu maloletnoj žrtvi nasilja iz Doma za nazbrinutu decu "Olivera Verica Djordjević" iz Vranja, a nakon sudskog procesa.

NVO Astra, Odbor za ljudska prava iz Vranja i Agencija Vranje Press (AVP), 2. oktobra 2006 u centru Vranja održali akciju upoznavanja gradjana sa problemom trgovine decom a u okviru nacionalne prevencije ovog problema.

NVO Narodni Parlament iz Leskovca i Odbor za ljudska prava Vranje u saradnji sa kancelarijom Republičkog Poverenika za informacije od javnog značaja i Načelnikom Pčinjskog okruga organizovali su u ponedeljak, 25.09. 2006. god. prezentaciju dosadašnje primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

U Opštinskom sudu u Negotinu, dana 17.05.2006. godine, u vremenu od 10,15 do 11,30 časova, održan je glavni pretres po optužnom predlogu Opštinskog tužilastva u Negotinu, od 13. oktobra 2005. godine protiv Bojana Aleksandrovića, sveštenika Rumunske pravoslavne crkve, zbog krivičnog dela iz člana 149. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

B92 je saopštio da je, ukoliko se ispostavi i da nije reč o pucnjima iz vatrenog oružja, to očigledan pokušaj da se zastrašivanjem gostiju, novinara i urednika ove medijske kuće guši sloboda javnog informisanja i sloboda izražavanja.

U Opštinskom sudu u Negotinu, dana 17.05.2006. godine, u vremenu od 10,15 do 11,30 časova, održan je glavni pretres po optužnom predlogu Opštinskog tužilastva u Negotinu, od 13. oktobra 2005. godine protiv Bojana Aleksandrovića, sveštenika Rumunske pravoslavne crkve, zbog krivičnog dela iz člana 149. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

"Leskovac je prvi po brutalnosti kršenja ljudskih prava, a odmah iza njega je Vranje", rekao je Dušan Prvulović, koordinator CHRIS Mreže, i dodao da je upravo zbog toga, redovni polugodišnji sastanak i sazvan u Leskovcu.

Koordinatori Mreže Odbora za ljudska prava u Srbiji - CHRIS u dvodnevnoj posetiNovom Saduobišlasu Vojvođanski centarza ljudska prava, TVAPOLO,kancelariju Pokrajinskog Ombudsmana iOkružni sud.

Vizija Mreže je izgrađeno civilno društvo, građanska svest i pravne institucije kao garant zaštite i ostvarivanja ljudskih prava, a dugoročni cilj su promocija i zaštita ljudskih prava u skladu sa međunarodnim pravnim standardima.

Na ovom seminaru je predstavljen rad Helsinškog komiteta za ljudska prava u Bosni i Hercegovini.