Maloletni delikventi povratnici u 80 odsto slučajeva

CHRIS Online

Stručni deo

Za neograničen pristup svim sadržajima CHRIS networka neophodno je da se registrujete. Registracija je besplatna i jednostavna - treba samo da popunite formular sa osnovnim podacima, da izaberete korisničko ime i lozinku i ceo sadržaj ovog web sajta biće Vam dostupan.Ukoliko niste prijavljeni, unesite svoje korisničko ime i lozinku u za to predviđena polja.

Publikacije

Vojkan Ristić

Ključevi

Ratni zatvorski zapisi

Dopisnik agencije Beta, radija Dojče Welle i urednik agencije Vranje Press, Vojkan Ristić u knjizi "Ključevi" opisuje boravak u Okružnom zatvoru. Više o tome >

pretraživanje:

Registracija

Prijava

Verzija za štampu

Maloletni delikventi povratnici u 80 odsto slučajeva

izvor: Blic, 18.11.08

U Srbiji maloletnici u samo 17 odsto slučajeva, prema zvaničnim podacima, ponovo vrše krivično delo, dok stručnjaci upozoravaju da je u pitanju "statistička varka", jer je u realnosti taj broj nekoliko puta veći i procenjuje se na iznad 80 odsto.

Stopa povrata osoba koje su prvi put učinile krivično delo kao maloletne, procenjuje se da se kreće od 80 do 85 odsto, što je znatno više od stope povrata punoletnih učinilaca krivičnih dela koja iznosi 65 odsto, rečeno je u ponedeljak na skupu posvećenom politici izricanja krivičnih sankcija maloletnicima.
Te dve brojke, koje se tiču maloletnih i punoletnih povratnika izvršilaca krivičnih dela, slične su i u drugim evropskim zemljama, tako da Srbija u tom pogledu ne odskače.
Učesnici skupa upozorili su da se u praksi nedovoljno primenjuju mere kojima se postiže svrha kažnjavanja bez vođenja krivičnog postupka.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić naveo je da zvanična statistika tretira maloletnika kao povratnika samo ako je on učinio krivično delo prvi put kao maloletnik, pa ga ponovi dok je još bio maloletan.
"Ukoliko ubrzo ponovi krivično delo kao punoletan, on se više ne tretira kao maloletni povratnik, što stvara privid malog broja povratnika među maloletnim učiniocima krivičnih dela", objasnio je profesor, apelujući na češću primenu mera koje su propisane Zakonom o maloletnicima iz 2006. godine.
Tim zakonom propisane su neke nove mogućnosti vezane za primenu određenih mera, uz uslov da se maloletnik ne goni krivično, iako je izvršio krivično delo, kazao je Škulić, ističući da je opšti utisak da se te mere nedovoljno koriste u praksi, iako bi se uz pomoć njih postizala efikasnost slična efikasnosti u krivičnom postupku.
"Radi se o vaspitnim nalozima kao što su nametanje obaveze maloletniku da naknadi štetu pričinjenu krivičnim delom, da se poravna sa oštećenim, da se izvini oštećenom, da redovno pohađa školu, da ide na psihosocijalne terapije i o drugim merama", kazao je Škulić.
Ovo nisu prave krivične sankcije, ali njima može da se postigne efikasnost slična efikasnosti krivičnog postupka, a ne bi se vodio složen i skup krivični postupak koji kada je reč o maloletnicima u čak trećini slučajeva na kraju rezultira njegovom obustavom, napomenuo je on.
Škulić je dodao da nije celishodno uvek ni pokretati krivični postupak, naročito kada maloletnik urbzo postaje punoletan.
Prema strukturi krivičnih sankcija koje se izriču maloletnicima, u više od 95 odsto slučajeva izriču se sankcije koje nisu zavodskog karaktera, t.j. izvršavaju se na slobodi, pa bi trebalo više obratiti pažnju na primenu mera - vaspitnih naloga, umesto vođenja komplikovanih krivičnih postupaka, upozorili su stručnjaci.
Najteža kazna koja se može izreći maloletniku je maloletnički zatvor, a on se u Srbiji decenijama izriče u 0,5 do jedan odsto slučajeva godišnje, dok se vaspitno-popravni dom kao sankcija zavodskog karaktera izriče u oko 3,5 odsto godišnje.
Češća primena alterantivnih mera kažnjavanja u odnosu na krivične sakncije značajno bi doprinela efikasnosti kažnjavanja, kao i prevenciji maloletničke delikvencije, zaključili su učesnici skupa.

CHRIS vesti RSS feed

CHRIS mreža

Mreža CHRIS je osnovana 1. septembra 2000. godine kao jedinstveni pokret za zastupanje ljudskih prava u Srbiji, a pre svega, za pružanje besplatne pravne pomoći građanima čija su ljudska prava prekršena. Danas širom Srbije pet članica realizuju programe Mreže: Odbor za ljudska prava Negotin, Građanski Forum Novi Pazar, Odbor za ljudska prava Niš, Odbor za ljudska prava Valjevo i Vojvođanski Centar za ljudska prava Novi Sad. Više o tome >

Aktivnosti mreže CHRIS

Dodato:01/27/12

Adekvatne reakcije, a ne ohrabrivanje nasilništva

Koalicija protiv diskriminacije i Koalicija za pristup pravdi zahtevaju od Republičkog javnog tužilaštva da napade huligana na navijače hrvatske rukometne reprezentacije, koji su se 24. januara desili u Novom Sadu i Rumi, procesuira kao etnički motivisano nasilje.

Više o tome >

·Kontakt

Click here to read more about our partners and supporters